Биберче

Била једна жена, нероткиња, па је молила Бога да јој подари дете – макар било мало као зрно бибера. Бог јој испуни молбу, и она роди мушко дете, мало као бибер. Тако почиње наша народна бајка „Биберче".

У данашњем издању емисије Од злата јабука подсетићемо се ове приче коју је Вук Стефановић Караџић забележио према усменом предању, као део пројекта кодификације и очувања српске народне прозе у првој половини XIX века. У оквиру те збирке, „Биберче" заузима место у корпусу тзв. иницијацијских прича, у којима јунак – иако маргинализован по физичким или друштвеним обележјима – пролази кроз низ искушења која му омогућавају облик симболичке или стварне интеграције у заједницу.

Мотив детета жељеног по сваку цену, чак и у телесно редукованом облику, отвара питања о родитељској пројекцији, о жртви и о природи очекивања, док је структура самог наратива усмерена ка превазилажењу задатих граница – физичких, моралних и егзистенцијалних. Народна бајка, наизлед једноставна, испитује дубље теме: како се одређује вредност, ко је способан за подвиг, и шта значи бити „мали" у свету који величину често мери погрешним мерилима.

Аутор: Тијана Голубовић