Седма уметност и корпоративне помије – о границама комодификације филма

Када је студио „Дизни“ одличио да све дужем списку својих „играних“ адаптација класичних анимираних филмова дода и класик Снежана и седам патуљака, то је деловало као економски непробојан план да се још једно парче породичне сребрнине исцеди као сува дреновина, а на рачун компаније лагано слије још неких милијарду долара. Исту ствар су урадили већ толико пута, шта би могло да пође наопако? Па опет – пошло је. Неколико неопрезних изјава главне глумице Рејчел Зеглер о „застарелости“ и „превазиђености“ оригинала из 1937. године изазвале су одијум глобалне публике и правог „топлог зеца“ за филм на интернету, а политички сукоб две водеће глумице око рата у Гази у време када је филму била потребна беспрекорна рекламна кампања довео је до праве комерцијалне катастрофе. Публика је филм углавном бојкотовала и процењује се да ће он зарадити четири пута мање новца него што је компанија уложила у њега. Истовремено, нова Снежана је на интернет агрегатору ИМДБ добила оцену 1,6 од 10 – што је апсолутни рекорд за „Дизнијева“ остварења – поневши нимало ласкаву титулу „најомраженијег филма свих времена“.

Оно што је додатно збунило критичаре филма јесте што се неколико недеља након Снежане у биоскопима појавила још једна бездушна и комитетски састављена „пљачка биоскопских благајни“ (cash grab) – играно-анимирана адаптација популарне видео-игре „Мајнкрафт“. Иако је у питању још један пример потпуно генеричког, неинспирисаног и уметнички отаљаног „цеђења“ интелектуалне својине, филм је очигледно пронашао своју публику (основношколску децу и њихове родитеље носталгичне за естетиком осамдесетих и раних деведесетих година), па је Мајнкрафт филм постао највећи биоскопски хит ове године, а на путу је да постане комерцијално најуспешнијa филмска адаптација видео-игре у историји (титулу тренутно држе Браћа Супер Марио из 2023. год.). Критичари су овај привидни парадокс захватили једноставном максимом: „Ера социјално освешћених (woke) филмова је готова, почиње ера корпоративних помија (slop)“.

Шта се дешава са „воук“ кинематографијом и шта су „корпоративне помије“, постоје ли црвене линије у комерцијалној аутоканибализацији Холивуда, да ли је „фабрика снова“ пред стечајем и ко има капацитете да је истисне са глобалног тржишта, разговараћемо са политикологом и комуникологом Бојаном Перцом.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић