Еколошки магазин

Добро је кад у комшилуку имате неког ко је случајно крстарио сајтом неке од институција, па се загрцнуо прочитавши да само што није кренуло градилиште тик испред ваше зграде, са предвиђеним откидањем и тако мале зелене површине - не зато што им и та парцела припада, него зато што су тако у могућности. Није вам остало много времена да се организујете, ангажујете адвоката и кренете у спасавање, али боље ишта него ништа - могли сте и да не сазнате то што је одређено још 2017. године, само вас нису обавестили. Још једна београдска прича на исту тему.

Изгледа да су прошла времена када Европа није узимала минерале и дијаманте из, рецимо, Конга, показујући тиме да се ужасава робовског рада и експлоатације деце у рудницима. Хистерија за сировинама је убила гадљивост, па би литијум из Србије могао да се гули директно са коже грађана. Добро, стилска фигура је претерана, али суштина није. Чућете академика Слободана Вукосавића.

У археолошки богатом крају мештани су римским остацима поплочали дворишта и зидали штале, а стоку појили из саркофага. Богатство Виминацијума не ремете оближњи рудник и термоелектрана, напротив - кроз време су се и рудари показали као археолози, а машине су откриле мамута. О саживоту и богатој историји говори Јелена Анђелковић Грашар.

Своје предлоге за Црни и Зелени лист даће Зоран Мишић, дописник дневног листа Данас из Крагујевца и Милан Зиројевић, уредник портала Јужне вести из Ниша.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.