Филип Давид (In memoriam)

Један од најзначајнијих писаца који су се појавили у другој половини 20. века, Филип Давид (1940-2025) остварио се као приповедач, романописац, есејиста, драматург и сценариста, ангажовани интелектуaлац, професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду.

У књижевности је дебитовао књигом прича „Бунар у тамној шуми" (1964), а шест деценија касније објављује свој последњи наслов „Приче о стварном и нестварном" (2024). Из његовог прозног стваралаштва посебно се издвоја роман „Кућа сећања и заборава" за који је понео три признања: Нинову награду, регионалну награду „Меша Селимовић" и награду Народне библиотеке Србије за најчитанији роман године. Добитник је, између осталих, и Андрићеве награде, Просветине, Савеза јеврејских општина Југославије, признања „Станислав Лем"...

Културна јавност овх дана опрашта се од Филипа Давида сведочећи о њему као човеку духовног господства, скромном, предусретљивом, благонаклоном, разборитом...

И Гутенбергов одговор својеврсни је memento на овог значајног књижевника. Чућете делове разговора које је са писцем водио Саша Ћирић поводом награде „Меша Селимовић" у Тузли за „Кућу сећања и заборава", антологије „Пре времена чуда", односно његовог текста посвећеног боравку код Пекића у Лондону, мемоарског романа Мирка Ковача „Вријеме које се удаљава" и роману Михајла Себастијана „Већ две хиљаде година", као и део разговора Тамаре Крстић поводом романа „Кућа сећања и заборава" овенчаног Ниновом наградом.

Уређује и води Соња Миловановић