Читај ми!

Судбина Сајма и Генералштаба  

 Бојан Ковачевић, Бранислав Митровић и Марија Маруна

Поводом најава могућег рушења највећег дела објеката и пренамени земљишта Београдског сајма, Извршни одбор САНУ је, на предлог Одељења техничких наука и уз подршку Одељења уметности САНУ, усвојио саопштење у којем износи архитектонски, културни и градитељски значај Београдског сајма, те његових пројектаната академика Милорада Пантовића и Бранка Жежеља, као и инжењера Милана Крстића. Београдски сајам је, због урбанистичког и архитектонског решења, лепоте, функционалности и импозантности, без сумње, једно од највреднијих дела српске архитектуре и градитељства. Хала 1 Београдског сајма је због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена за непокретно културно добро, као споменик културе. Због свега наведеног, Извршни одбор САНУ сматра да надлежни органи морају да пронађу решење којим ће се сачувати Београдски сајам као архитектонска целина са својим халама и наменом која ће бити примерена неспорним вредностима овог значајног здања.

Такође, на основу акламацијски исказаних мишљења Форума - више од 350 архитеката и инжењера различитих струка, конзерватора, просторних планера, правника, економиста, историчара уметности - представника институција и организација Академије инжењерских наука Србије, Академије Архитектуре Србије, Удружења архитеката Србије, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Друштва архитеката Београда, Друштва архитеката Новог Сада, Друштва архитеката Ниша, Друштва архитеката Зрењанина, Друштва архитеката Ваљева, Друштва врањских архитеката, Института за архитектуру и урбанизам Србије, Географског факултета Универзитета у Београду - Катедре за просторно планирање, Удружења урбаниста Србије, Женског архитектонског друштва, Друштва конзерватора Србије, До.ко.мо.мо. Србија, Европа Ностра Србија, Министарства простора, Регулаторног института за одрживу енергију, Нове планске праксе, Центра за експерименте и урбане студије, Удружења пејзажних архитеката Србије, одржаног 23. априла 2024. године у згради Техничких факултета у Свечаној сали Грађевинског факултета, том приликом формирана Радна група сумирала је ставове и захтеве поводом најављеног рушења и радикалне промене намене комплекса Београдског сајма и ансамбла Генералштаба и Министарства одбране. Архитектонско-конструкциони значај ових објеката, вишеструко је стручно верификован као врхунска вредност градитељства Србије у другој половини 20. века. Најаву њиховог делимичног или потпуног рушења ова Радна група сматра у потпуности неприхватљивом.

Наши данашњи гости, са којима ћемо са различитих аспеката покушати да сагледамо ове проблеме су архитекта, председник Акедемије архитектуре Србије и аутор књиге Архитектура зграде Генералштаба Бојан Ковачевић, архитекта и професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду и члан САНУ Бранислав Митровић и др Марија Маруна, архитекта и урбаниста. 

Води Ана Вучковић Денчић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи