Читај ми!

Драгутин Чолић

Петком је емисија Аутограм по традицији посвећена домаћем музичком стваралаштву.

Овога пута биће то опус нашег композитора Драгутина Чолића, члана групе композитора који су високо музичко образовање стицали у Прагу, између два рата. Као студент Алојза, Драгутин Чолић је био и један од најрадикалнијих српских модерниста. Из периода пред Други светски рат потичу његове композиције у којима је примењена атоналност, атематизам и четвртстепени тонски систем, а делимично и слободније третирана додекафонија. Након рата Чолић је, као уосталом и многе његове домаће колеге са којима је студирао у Прагу, начинио изразити стилски заокрет према соцреализму. Све до шездесетих година прошлог века његов стил почивао је на тоналитету, мелодичним темама и јасној форми, са доста плакатних тонских сликања и уобичајено спроведеном оркестрацијом. Композиција којом ћемо започети емисију припада његовом трећем, зрелом стваралачком раздобљу, академском позном романтизму са јаче или слабије израженим експресионистичким гестовима. То је циклус кратких песама „Круг нежности” за бас и оркестар из 1965. године, које је Чолић написао на властите стихове. Дело слушамо са архивског снимка оствареног на премијери дела 1966. године, када су га извели бас Ђорђе Ђурђевић и оркестар Београдске филхармоније, а дириговао је Младен Јагушт.


Емисију уређује и води Зорица Премате.

Аутограм

Autor:
Ивана Комадина, Горица Пилиповић, Маја Чоловић Васић, Зорица Премате и Радош Митровић

У Аутограму представљамо значајна дела која најпотпуније рефлектују домете и уметничку личност неког аутора у појединим сегментима његовог опуса. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом