Појам хероја између антике и савремености

Грчки појам хероја (ἥρως) прошао је кроз небројене трансформације од настанка Илијаде и Одисеје до нашег времена, и у свакој епоси током ова три миленијума подразумевао је различите етичке, естетске и аксиолошке обрасце. Истовремено, сви „класични“ концепти хероја остају и даље актуелни упркос својим различитим вредносним матрицама, па смо ми у наше време подједнако у стању да разумемо и као „своје“ доживимо Ахила, Самсона, Ел Сида, Зигфрида, или Робина Худа (али и Едипа, Дон Кихота, Фауста, или капетана Нема) колико и прозаичније јунаке модерне популарне културе попут Тарзана, Бруса Лија или Бетмена.

Сам смисао израза „херој“ остаје поприште сучељавања различитих моралних кодекса, система вредности и идеолошких образаца и њиме се данас не манипулише ништа мање него у претходним вековима. Он остаје разапет између различитих референтних система књижевности и историје, између сукобљених моралности и културолошких контекста, као и између цивилизацијских парадигми које се боре за доминацију над колективном душом глобалног човечанства. Са једне стране имамо инсистирање на херојском статусу истакнутих историјских личности и војних фигура које саме по себи нису починиле никаква херојска дела, са друге стране имамо стихију „превредновања свих вредности“ и опсесивну потребу да се „традиционални хероји свргну са престола“ и замене новим, примеренијим културним кумирима. Тако у једном контексту имамо банализацију херојства које се своди на најобичније гестове хуманости или рутинско вршење дужности, у другом имамо рушење споменика историјским фигурама и кречење неподобних мурала, а у трећем имамо опсесију глобалне културе тзв. „суперхеројима“ који праве пун круг и враћају нас античким полубоговима.

Шта је „херој“ био некада, а шта је сада; шта је у српској, а шта у глобалној култури; шта је у књижевности, шта на филму и у стрипу, а шта у реалним историјским догађајима – разговараћемо са политикологом и аутором стрипа Контразен Данилом Крловићем.

Аутор Гозбе: Никола Танасић