Музика вундеркинда
„Ниједан инжењер који гради висећи мост преко реке није био у већој агонији него ја кад сам пунио страницу партитуре нотама."
Ово су речи великог румунског композитора Жоржа Енескуа које је изговорио пишући свој Октет за гудаче. Он ће испунити данашњи Аутограм који уређује и води Горица Пилиповић.
И није чудо што се мучио јер имао је тада – 1900 – само 19 година. А Октет који је написао сврстава се у најлепше примерке после онога којим је овај формални низ отворио Феликс Менделсон у XIX веку. Енеску је, иначе, највећи румунски композитор из прошлог столећа. Како кажу неки западно-европски аналитичари – великан чија величина још увек није добила пажњу какву заслужује. Он је и један од најзначајнијих источно-европских композитора тзв. националног опредељења у првој половини ХХ века. Али, за разлику од Кодаја, Бартока, Шимановског или Јаначека, још увек је у сенци, недовољно признат и присутан у концертним програмима. Парадокс је да су његова најпознатија дела две румунске рапсодије – типични примери лаких потпурија фолклорних мелодија, а заправо је Енескуова музика много више од тога. Рапсодије су само заклониле његова продубљенија и оригиналнија остварења. Његови савременици су били свесни његове вредности – Пабло Казалс је, на пример, рекао да је Енеску највећи музички феномен после Моцарта.
Коментари