Живот и стваралаштво жена академика
Гошћа је академик проф. др Душица Лечић Тошевски
„Сликарка Катарина Ивановић прва је жена која је постала почасни члан Српског ученог друштва 1876. године. Исидора Секулић, за коју се с разлогом каже да је најумнија Српкиња, изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 1939. године, а за редовног члана 1950. године. И тако је постала прва жена академик у Србији. Она није изабрана зато што је била жена, већ због значаја и величине њеног дела.
'Не делим чланство по полу већ по научном доприносу', рекла је академик Јованка Калић, а још пре ње академик Милева Првановић у једном интервјуу истакла је: 'Не знам да ли је специфичност моје области, али математичари се међусобно уважавају и одмеравају постигнуте резултате независно од пола. Мени је увек важна идеја коју неки колега презентује у свом раду, па се још није догодило да размишљам да ли је то написала жена или мушкарац...'
У едицији о женама академицима приказане су биографије чланова Академије хронолошким редом, по датуму њиховог пријема у чланство. У првој књизи, то су већином уметнице и две Шекспирове сестре ‒ велика Исидора и Десанка. У другој књизи преовлађују научнице."
Академик Душица Лечић Тошевски
Гошћа овонедељне Ризнице је академик проф. др Душица Лечић Тошевски, председник Уређивачког одбора Другог тома монографије „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности", пројекта САНУ.
Аутор и водитељ: Душанка Зековић
Коментари