Михаило Ђаковић: Светло предодређења

О свом животу, раду и генеалогији своје породице говори Михаило Ђаковић, дипломирани правник у пензији, писац и члан удружења књижевних преводилаца Србије.

Михаило Ђаковић је свој правнички позив реализовао у оквиру веома успешних српских и иностраних компанија, сарађујући са индустријским комплексима у Либији, Узбекистану, Румунији, Кувајту, Кини, Сирији, Нигерији, Русији, Пољској, Немачкој, Холандији, Белгији, Шпанијуи, Францускуој Португалијији, Индији, Бурми и Ираку. Са очеве стране, потомак је Богдана (Данила) Ђаковића, међународно високо признатог рударског стручњака. Који је пре II светског рата био директор рудника олова и цинка "Шупља Стена" на Авали, рудника молибдена "Мачкатица" код Сурдулице, а после рата технички директор косовског рудника олова "Трепча", главни инспектор рударства Србије и Македоније, и специјални технички саветник Организације Уједињених Нација. Деда са мајчине стране - Александар Борисович Де Маке, био је штабни коњички официр у царској руској армији, под командом главнокомандујућег руске армије и председника руског опште-војног Савеза генерал - лајтнанта Петра Николајевича Врангела. Александар Борисович Де Маке потомак је грофа Жан Франсоа Де Маке-а, официра гарде последњег краља Луја XVI, који је после француске револуције 1789. године емигрирао са супругом енглескоњом у Русију и прешао у православље. Бака са мајчине стране - Марија Михајловна Де Маке била је главна медицинска сестра добровољац у I светском и руском грађанском рату, од 1915. до 1921. године у штапској болници исте армије и једина жена носилац војничког ордена за храброст четвртог степена.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић