Родно осетљив језик

Свенка Савић и Марина Николић

Шта се под родно осетљивим језиком подразумева и да ли неспоразум настаје код примене женског граматичког рода када се означавају занимања и титуле?

У јавној расправи Нацрта Закона о родној равноправности предложено је уједначавање употребе термина и прецизније дефинисање нових појмова. Навикнути смо на речи: учитељица, неговатељица, али хоћемо ли се морати навикавати и на гинеколошкињу, академкињу, вирусолошкињу... Структуралисти тврде да постоји и родно неутралан облик у српском, а то је мушки род.

Међу лингвистима су подељена мишљења. Једни се залажу и надају позитивном исходу у нормирања родно осетљивог српског језика. Други сматрају да српски језик није језик родне неравноправности и да се писањем квалификација женама у женском роду врши насиље над језиком.

Узмимо пример досадашњег именовања жена у звање доктора наука и можда, у најскорије време, у докторку наука, под претпоставком да ће вероватно бити усвојен Закон о родној равноправности.

Гошће ауторке и уреднице Мелихе Правдић су професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић и др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ.

 

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво