Читај ми!

Уместо симфоније

Немачки композитор Макс Регер није написао ниједну симфонију, али је зато свој једини Концерт за виолину и оркестар замислио управо у симфонијским пропорцијама.

Аутограм

Autor:
Ивана Комадина, Горица Пилиповић, Маја Чоловић Васић, Зорица Премате и Радош Митровић

У Аутограму представљамо значајна дела која најпотпуније рефлектују домете и уметничку личност неког аутора у појединим сегментима његовог опуса. [ детаљније ]

Можете га слушати у данашњој емисији Аутограм коју уређује и води Горица Пилиповић.

Музика и каријера немачког композитора Макса Регера биле су обележене разним тензијама. С једне стране, у погледу стила он је био традиционалиста, конзервативни стваралац чврсто укорењен у наслеђу својих великих немачких претходника, који је употребљавао форме барока или класицизма. С друге стране, Регер је био реформиста чији су густи контрапункт и бескрајне модулације помогли да се утаба пут од касног романтизма до модернизма. Регер је био свестан тих парадокса и чињенице да се налази на ивици. Његов учитељ музичке теорије, чувени Хуго Риман, критиковао је његове сувише комплексне хармоније, али Регер никада није пожелео да потпуно елиминише тоналитет као што је то учинио његов радикални савременик Арнолд Шенберг.
Постоји одређени парадокс и у погледу Регеровог места у историји музике. Иако се сматра да је он један од најзначајнијих композитора свог времена - чак га је Паул Хиндемит назвао последњим гигантом музике - данас су његова дела ретко на концертном репертоару. Његов специфични хармонски језик и мајсторство музичке форме као да више привлаче експерте него публику.