Трагом Светског дана радија

Да ли радио и у ери промењеног медијског екосистема и доминације интернета остаје наш најинтимнији пријатељ? Какве промене условљава његов "подстанарски" боравак на другим платформама? Зашто на глобалном нивоу расте поверење у радио, а опада у друге традиционалне медије?

„Сви се осећају као код куће у земљи гласа", писао је један од најзначајнијих теоретичара медија Валтер Бенјамин. Ништа мање утицајни представник тзв. франкфуртске школе Теодор Адорно магију овог медија славио је речима: „Радио нам говори, иако никога не слушамо". На ове речи и на слободу коју радио пружа нас је 13. фебруара, на Светски дан радија подсетила Одри Азуле, генерална директорка Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO).

Гости у београдском студију су шеф Катедре за продукцију у позоришту, радију и култури Факултета драмских уметности у Београду, редовни професор др Никола Маричић и председница Удружења РАБ Србија Маја Раковиц, док ће у студију нашег дописништва у Нишу бити др Анка Михајлов Прокоповић, доцент на Департману за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу.

У рубрици "Кутија за памћење" на Сретење, Дан државности и уставности, сетићемо се академика Јована Ђорђевића, професора Правног факултета и писца неколико послератних устава. У емисији "Гост Другог програма" Милоша Јевтића академик Ђорђевић је говорио 1976. године.

Емисију уређује и води Ранко Стојиловић.