Ризница
Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку
"Често се до сада сматрало да је самосталност Српске цркве, коју је Свети Сава издејствовао у Никеји 1219. године био изоловани чин који је допринео даљем учвшћивању независности Српске државе и Цркве, без икакве везе са ширим простором Јужне Европе, Балкана, Блиског Истока, и центрима политичке и духовне власти која се у широком луку протезала читавим источним Медитераном на почетку 13. века, са увек нестабилним политичким односима и променама... Стварање Српске цркве, будући да је то био чин и процес дужег трајања, скопчан је са многим политичким, културним и теолошким питањима која су се наметала у Византији и њеним односима са периферијом која се протезала чак до области које су биле под јурисдикцијом Римске цркве у јадранском приморју, током доброг дела 12. и 13.века", записује наш данашњи саговорник др Драгољуб Марјановић.
У данашњој Ризници о путу стварања самосталне Српске цркве, добијању аутокефалности, коју је Свети Сава 1219. године издејствовао у Никеји, борби за очување добијених црквених позиција, до уздизања на ранг Српске патријаршије 1346. у време Стефана Душана, разговарамо са др Драгољубом Марјановићем, научним сарадником Семинара за византологију Филозофског факултета у Београду, аутором недавно штампане књиге "Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку".
Аутор и водитељ: Душанка Зековић.
Коментари