Говори да бих те видео

Бизерта, најсевернији град у Тунису где, због стратешког положаја места, Французи 1880. године граде поморску базу. После повлачења српске војске преко Албаније 1915. највећи део војске је упућен на острво Крф, али је и велики део српских војника евакуисан у француске војне базе и болнице у Северној Африци. Срби су у Бизерту долазили у три наврата: 1915, 1916. и 1917. године. Током целог рата транспорти су превозили опорављене војнике из Бизерте на Солунски фронт, док су рањени и болесни слати у Бизерту. Кроз логор Лазуаз прошло је око 60.000 војника. Последњи контигент Срба напустио је Бизерту 1919.године. У Бизерти постоји Српско војничко гробље, Вечна кућа 833 српска ратника, који су од децембра 1915. до августа 1919, умрли по војним болницама северног Туниса, након Албанске голготе. Ово је само једно од 24 српска војничка гробља посејана широм севера Африке: Туниса, Алжира и Марока, где је лечено преко 41.000 наших војника који су пребацивани савезничким бродовима. Своје животе тамо је оставило преко 3.000 Срба.

Тунис, Бизерта, 2003. Унука тражи гроб свога деде Јеротија Стевановића. Наратор: потомак палог српског борца у Великом рату Весна Петровић, књижевни преводилац.

Аутор емисије: Душанка Зековић

Насловна страна: Вицеадмирал Емил Гепрат одликује српског пуковника Михаила Ђорђевића, једног од чланова Команде резервних трупа и Команде подофицирских школа у Бизерти 7. маја 1916.