Храм

Сава Хиландарац: монах, библиотекар, писац, ботаничар

У данашњем издању Храма, говоримо о културном и духовном учинку занимљиве и интригантне личности монаха Саве Хиландарца, Чеха, чије је световно име било Славибор Криштоф Јонатан Јеремија Бројер.

Рођен је у имућној чешкој породици у Кутни Хори 8. 7. 1837. а упокојио се 14. јануара 1912. године у манастиру Хиландару. Немирна и знатижељна духа, са знањем, поред чешког, немачког и латинског језика, живот га доводи, са три усвојена сина, и до Србије. Читајући књиге и слушајући приче о Светој Гори, одлучује да тамо оде и остане. Захваљујући познанству са нишким архимандритом Василијем, 1881. године прелази у православље и са тројицом сирочади о којима је бринуо одлази у Хиландар. После различитих послушања која га не испуњавају он коначно, 1894, постаје манастирски библиотекар.

Од запуштене хиландарске библиотеке направио је библиотеку за углед. Сва дела повезао, урадио каталоге, пописао све хиландарске књиге, а на крају средио и манастирски архив. За само две године хиландарска библиотека је била једна од најсређенијих на Светој Гори. Приликом посете манастиру, краљ Александар Обреновић одликовао га је Орденом Светог Саве. Сава Хиландарац сачинио је и Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Поред библиотекарског посла, бавио се и писањем књига из историје манастира Хиландара, потом, Свете Горе Атонске, водио дневнике, бавио се ботаником, а данас се та његова збирка чува у хербаријуму ботаничке баште "Јевремовац" у Београду.

О животу и делу Саве Хиландарца, монаха, библиотекара, писца, ботаничара, рођеног Чеха, говори мр Данијел Живковић, др стоматологије, чешки ђак, члан Друштва пријатеља Свете Горе Атонске, који се бави истраживањем и превођењeм са чешког неистражених делова рада Саве Хиландарца.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије