Спорови у култури

Декларација о заједничком језику

И док се говорећи о "заједничком језику" с правом поставља питање о његовој полицентричности, у исто време одбија се изјашњавање о његовом имену. Шта то заправо значи?

У Декларацији се не помиње српскохрватски или хрватскосрпски језик, а управо је тај језик с атрибуцијом полицентричности. Указује се на српски, хрватски, босански и црногорски језик као варијанте тог "заједничког језика", мада знамо да су то данас оделити језици. Ова тема је лингвистичка, али покренули су је писци и придружили и посленици из других области културе. Да будемо потпуно тачни, рећи ћемо да је њен иницијатор било Удружење Крокодил. Многи ће, дакле, бити против обезимењавања језика, али уколико Декларација "зове на помирење", како смо у једном тексту читали поводом мишљења проф. др Вељка Брборића и "не руши углед српског језика", онда она има смисла. Декларацију о заједничком језику треба објаснити и прокоментарисати и то ћемо управо учинити у данашњој емисији Спорови у култури.

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су проф. др Ранко Бугарски са Филолошког факултета у Београду и др Миодраг Матицки из Института за књижевност и уметност.