Храм

 Стефан Лазаревић (1377-1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, владао је Србијом у тешким временима после очеве погибије у Косовској бици, најпре као кнез, а од 1402. као деспот (висока византијска титула по достојанству одмах иза цара).
Мудром владавином, изузетном војничком вештином, деспот Стефан је од вазалне Србије, државе на ивици пропасти, начинио богату деспотовину. У време његове владавине цвета привреда, уметност, кулура.
За овај просперитет, првенствено, заслужно је рударство (производња сребра). Град Ново Брдо на Косову, у коме се налазио истоимени рудник, био је у то време, на пример, град већи од Париза.
Покровитељ уметности и сам књижевник, деспот Стефан у Србији даје уточиште ученим монасима и уметницима који беже пред Турцима.
У средњовековној књижевности деспот Стефан биће упамћен по својој песми Слово љубве, коју је написао брату Вуку. Лепотица међу манастирима, први утврђени град, манастир Ресава (Манасија, налази се данас у месту Деспотовац), круна моравског стила у архитектури, задужбина је овог великог владара. Данашњи Београд, дугује му сећање на то што је од запуштеног пограничног градића начино модерну европску престоницу проширивши га у своје време десетоструко.

О животу и делу деспота Стефана Лазаревића, у данашњем Храму  слушаћете проф. др Анику Сковран.

Аутор и водитељ:  Душанка Зековић

Своје сугестије слушаоци могу послати на мејл адресе:  duskazekovic@gmail.com и dusanka.zekovic@rts.rs