Спорови у култури

Оцена др Станише Тутњевића, објављена у последњем броју "Свезака" Задужбине Иве Андрића, да се готово на прсте једне руке могу набројати највећи писци српске књижевности који имају критичко издање, делује забрињавајуће.

Када је о делима Иве Андрића реч, у истом тексту читамо да се појавила иницијатива за почетак рада на оваквом типу издања Андрићевих дела, да је Филолошки факултет Универзитета у Београду иницирао више разговора о тој теми и у сарадњи са Андићевим институтом из Вишеграда предложио издавачки концепт.

У овом часу упитаћемо се шта је потребно да би се урадило критичко издање, каква организација посла. Како се обезбеђују и оспособљавају кадрови за такав рад? У чијој надлежности је финансирање оваквих пројеката?
У данашњем разговору ћемо се ипак задржати на Андрићевом делу јер је готово несхватљиво да је једини наш нобеловац без критичког издања свог дела.

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су доктори и професори књижевности Станиша Тутњевић, Душан Иванић и Петар Пијановић.