Невидљиви људи

Двадесетседмог јуна 1969. године почело је емитовање програма Београд 202. Основна замисао првог уредништва била је да нови програм слушаоцима буде нека врста невидљивог кућног пријатеља.

 Требало је да то буде градски радио који ће пратити људе кроз њихов свакодневни живот. Слушаоци су тог 27. јуна у 6 сати ујутро најпре имали прилике да чују тада популарну песму Оливере Катарине "Шу-Шу-Шумадијо".
Први водитељ била је Ханија Гаковић, а музику је бирала Даринка Ристовић, чија ћемо сећања на почетке Радија Београд 202 чути у овом издању емисије.

У централном делу емисије слушаћете разговор са Доном Рејем, америчким новинаром и продуцентом, документаристом који руководи пројектом "Институт за усмену историју". Дон Реј је био у посети Београду због рада на свом новом документарном филму посвећеном Старом Сајмишту и том приликом нам је говорио о значају чувања свих забележених гласова у архивима. Као мултимедијски експерт који је дуго радио на телевизији, филму, у новим медијима, писао за новине и магазине, покушао је да нам укаже на предности које радио има у савременом свету конвергираних медија.

У редовној рубрици Кутија за памћење, Милош Јевтић се присећа разговора вођених са књижевником Александром Вучом. Ове године обележавамо три деценије од смрти Александра Вуча, а Милош Јевтић је са њим разговарао за циклус емисија "Гост Другог програма" 1976. године.

Емисију припрема и води Ранко Стојиловић