субота, 25.12.2010, 13:02 -> 11:15

Гости из прошлости

Ханс Кристијан Андерсен је био веома стидљив, никада се није женио, новца није имао, стално се плашио да некуд не закасни, ужасавао се нечистоће, бојао се животиња и промаје, страховао од пожара и болести, патио је од дислексије и тешко се изражавао, али писао је дивне бајке. Некима најлепше. Говорио је: „Бајке леже у мени попут семенки. Потребан је само дашак ветра, зрак сунца или кап горчине, па да се растворе у цвет.“

Када су једном приликом песникињу Десанку Максимовић питали како би највише обрадовала неког дечака или девојчицу, она је рекла: "Испричала бих им једну Андерсенову бајку."

"Андерсенову бајку читају деца и мисле да је то само за децу. Читају је одрасли и мисле: строго узевши, ово је за одрасле. Читају је филозофи и религиозни филозофи, и врте главом: ово је причица, па у причи песма, па у песми зрно динамита, а усред динамита љубав, љубав која све побеђује."

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић