Какво образовање Србија треба да има и шта доноси реформа коју предлаже Студентска листа?

Програм Студентске листе за реформу просвете предвиђа значајне промене у целом образовном систему – од вртића до средњих школа. Међу најважнијим предлозима су повећање плата просветних радника на ниво од 2,5 минималне зараде у року од три године, прелазак запослених са неодређеним радом дужим од 24 месеца на уговор за стално, као и смањење административних обавеза наставника. Предвиђени су бесплатни уџбеници за све основце и средњошколце, школски додатак од 100 евра за децу из материјално угрожених породица, као и финансирање екскурзија и наставе у природи како ниједно дете не би било ускраћено због новца. Реформа доноси и промене у оцењивању: описне оцене од првог до трећег разреда, укидање обавезног броја сумативних оцена и формалних категорија општег успеха. Посебан акценат стављен је на деполитизацију образовања – директори и запослени бирали би се путем јавних конкурса, уз транспарентне критеријуме и већу независност школа. Програм предвиђа и боље услове у вртићима, више подршке деци са сметњама у развоју, унапређење положаја даровитих ученика и већа улагања у образовање – са садашњих око 3,4 на 4,4 одсто БДП-а у наредне три године. Колико су ови предлози оствариви, како би изгледали у пракси и шта би њихово спровођење значило за ученике, родитеље и наставнике? Гости емисије „У ритму дана“ су представница Студентске листе, потпредседница Форума београдских гимназија и Форума школа Србије, Катарина Шћепановић и директор  Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић.