Србија пред новим изазовима
Републичка изборна комисија одлучила је да се у недељу, 1. новембра, због утврђених неправилности, понови гласање на 53 бирачка места. Право гласа има нешто више од 24.000 бирача, али се не очекује да ће поновљено гласање значајније утицати на коначан резултат ванредних парламентарних избора. Ипак, изборни процес тиме још није у потпуности завршен, а пред институцијама су наредни важни кораци – утврђивање коначних резултата, конституисање новог сазива Народне скупштине и избор Владе. Колико би тај процес могао да траје? Који су највећи политички и институционални изазови у периоду између избора и преузимања власти? И шта ће бити најважнији задаци нове скупштинске већине и будуће Владе? О томе разговарамо са политикологом Душком Радосављевићем.
У ритму дана
Autor:
Николина Миљковић, Елизабета Арсеновић, Јелена Перендија Михајловић и Јована Обренић
Нова дневна емисија Првог програма Радио Београда која се емитује радним данима од 11:05 до 14:00 часова. [ детаљније ]
Док средњи курс евра Народне банке Србије остаје готово непромењен, грађани у појединим мењачницама примећују другачију ситуацију – продајни курс евра је виши, а негде постоје и ограничења у количини стране валуте коју могу да купе. Народна банка Србије поручује да је девизно тржиште стабилно и да банке и овлашћени мењачи располажу довољним количинама готовог страног новца за потребе домаћег тржишта. Има ли места за забринутост и шта грађани могу да очекују у наредном периоду истраживала Сандра Цвијановић.
Србија се суочава са једним од најважнијих дугорочних друштвених изазова – смањењем броја становника и убрзаним старењем популације. Између два пописа становништва, само по основу негативног природног прираштаја, земља је изгубила готово пола милиона људи. Истовремено, готово сваки четврти становник Србије старији је од 65 година, а демографске пројекције указују на то да би се тренд старења становништва могао наставити и у наредним деценијама. Последице се не огледају само у промени старосне структуре, већ и у мањку радне снаге, све већем притиску на здравствени и пензијски систем и променама у животу породица и локалних заједница. О томе може ли се овакав тренд успорити и које су неопходни мере разговарамо са демографом Владимиром Никитовићем.
Очување језика, културе, историјског памћења и националног идентитета посебно је важно за заједнице које живе изван матичне државе. Како српска заједница у Северној Македонији чува своје културно наслеђе, са каквим се изазовима суочава и колико су културне институције, образовање и сарадња са матицом важни за очување идентитета? О овим питањима биће речи на округлом столу „Чувари памћења: Срби у Северној Македонији – идентитет, наслеђе и изазови савременог доба“, који ће бити одржан у понедељак у Библиотеци града Београда. Наш саговорник је Милутин Станчић, програмски директор Српског културно-информативног центра СПОНА у Северној Македонији.
Музика није само уметност и забава – она често постаје глас генерација, израз незадовољства и снажан позив на друштвене промене. Кроз историју рокенрола, музика је пратила борбу за слободу, људска права, достојанство, али и отпор рату, неправди и различитим облицима друштвене контроле. И овог петка, у „Рокументарцу“ Образовне редакције за децу, младе и породицу, преслушавамо песме које су пратиле друштвене борбе и показивале да гитарски рифови могу да постану много више од песме.
Уредник и водитељ Јелена Перендија Михајловић.
