Академици говоре – Матија Бећковић

''Имао сам један доживљај везан за Радио Београд. То је било у Ваљеву. Ишао сам улицом, било је лето, мислим да сам био бос. Наишла је екипа која ме је зауставила и рекла да је то екипа Радио Београда која води анкету и ако ја одговорим на питања која постављају бићу и награђен. Прво питање је било: ''Од куда моје очи на лицу твоме анђеле брате''? Ја сам рекао да су то стихови Васка Попе. ''Из које песме?'' Из песме ''Каленић''. ''Из које књиге?'' ''Непочин поље''. ''Добили сте награду 3 000 динара. Ово ће бити емитовано у среду пет минута пре Вести дана.''

И ја сам чекао ту среду. Моја тетка је имала радио. Радио нису сви имали. То је био део стандарда, више него сада кад неко има компјутер. Ми смо се начуљили и ја сам први пут чуо свој глас захваљујући Радио Београду и свом одговору. Није ми било јасно целог живота како су они баш на мене набасали, јер сам ја можда био један од неколицине у Ваљеву који су знали да одговоре на такво питање. Из свега тога можете да мистификујете и верујете у невидљиве прсте.''

У разговору са Бранком Селаковић, академик и књижевник се подсетио детињства, одрастања, успомена које је са собом понео из родне Сенте у Црну Гору, а затим и неизвесног путовања кроз школовање до објављене прве поеме. Матија Бећковић је говорио и о свом песничком бићу које је расло у језику горштака којима је био окружен.

Вечерас емитујемо први део разговора.

Музичка уредница: Марија Радојевић

Ауторка циклуса и уредница емисије: Бранка Селаковић