Хумористичка емисија
Драги слушаоци, верујем да ћемо се сви сложити како смо ми Срби поприлично слаби према Грцима. Делом због тога што је то један стари народ, а делом што мислимо да смо слични по судбини, менталитету и нарави. А, ни Грци не крију да са симпатијама гледају на Србе. Слична историја, слична искушења, сличан менталитет. Сем тога, и једни и други волимо историју.
А, ко воли историју воли и јунаке. Узмимо Херкула. Или, што би Грци рекли Херакла. Херакле је био велики грчки јунак, син бога Зевса и лепотице Алкмене. Истина, Зевсова жена Хера, као ни Алкменин муж Амфитрион нису били баш срећни што су били заобиђени у стварању Херакла, али тако је како је.
И сад, било је ту после, кажу, разних сплетки, зађевица и других ствари које се потежу када је у питању љубав, власт и моћ.
Али, да ствари не би отишле предалеко, седну они и договоре се следеће...
Да би Херакле постао пуноправни Зевсов наследник, требало би да служи рођаку Еристеју. Хераклеов рођак Еристеј, срећан што је добио јефтину радну снагу, одлучио је да то искористи тако што ће Херакла ангажовати на разним пословима са минималним обавезама према њему.
Нешто слично данашњим уговорима о повременим и привременим пословима. Тако, како каже легенда Еристеј му је задао 12 задатака. Један од задатака, био је да Херакле за један дан очисти штале његовог другара Аугија. Аугије је иначе био краљ и домаћин са вишком пара које је одлучио да уложи у стоку. Посао је добро ишао, стока се размножавала, али Аугију хигијена није била јача страна. Што би се рекло, мало је запустио имање. Преинвестирао човек у стоку, а запустио инфраструктуру...
Пошто му је Аугије обећао пристојну награду за чишћење штала, Херакле је дуже време размишљао како то да учини. Досети се, па промени ток две реке, усмери их кроз шталу и очас посла очисти штале да се све блистало.
Аугије се томе зачудио, па како је и у Старој Грчкој лако генерал после битке бити, помислио је ,, чудна ми чуда овга сам и сам могао да се сетим“ и не плати Хераклу за обављени посао. После се Херакле наљутио па хтео да поцепа уговор и да закључи уговор о делу, али то је друга прича.
Елем, неколико хиљада година касније, Србин и Грк, победници тендера за изградњу велике фарме и млекаре у близини великог града, седе испред локалног угоститељског објекта и пијуцкају хладна пића.
Србин објашњава Грку како је из објективних разлога уместо фарме морао да озида зграду са становима различитих квадратура. И очас их распродао.
Грк саопштава Србину да је ипак наплатио пољопривредне субвенције за никад усељена грла, несуђене становнике сточне фарме и млекаре. Узалуд је неки Аугије, иначе, шеф тендерске комисије која им је доделила посао инсистирао на испуњењу услова тендера.
Те, средства су ненаменски потрошена, те извршена је недозвољена пренамена објекта, и још доста примедби је имао мученик Аугије.
Српско-грчки љубитељи историје, нису имали слуха за Аугија или, што би се рекло остали су глуви на Аугијеве примедбе. Укратко - ни да чују!!
Шта је после било, зна грчко правосуђе, али оно што можемо да научимо из ове приче је да је историја учитељица живота, и да ће то бити заувек.
Аутор текста: Предраг Рашула.
Музички сарадник: Петар Вукосављевић.
Коментари