Централне банке застале са ублажавањем монетарне политике, да ли нам се враћају веће камате?

Тема данашњег Магазина је одлука већине централних банака да зауставе спуштање каматних стопа. Након три узастопна смањења, амерички ФЕД задржао је стопу референтне камате у распону од 3,5 до 3,75 одсто. Позивајући се на и даље присутне неизвесности и страх од инфлације, Европска централна банка, пети пут у последње време, задржала је главну каматну стопу на нивоу од два одсто, док је НБС Србије је задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто. Да ситуација није повољна чуло се и на недавно одржаном скупу у Давосу. Као најозбиљнији ризици наводе се геополитичке тензије које се не смирују, и трговинске варнице којима се не види крај а тиме ни стварни резултати и последице. Да ли у наредном периоду можемо очекивати и повратак рестриктивније монетарне политике, односно повећање референтних камата питамо професора Економског факултета у Крагујевцу Владана Ивановића.

Посетиоци Рима мораји да плате два евра да би се приближили Фонтани ди Треви, док је поглед са трга и даље бесплатан. Истовремено, власти Каталоније подигле су туристичку таксу у Барселони на до 15 евра за госте хотела, односно 12,5 евра за приватни смештај по ноћи. Од европских градова до удаљених острва и алпских региона, све више дестинација уводи дневне или ноћне таксе, улазнице, накнаде за путнике на крузерима или карте у периодима највеће посећености. Образложења се углавном своде на потребу увођења контроле прекомерног туризма и заштите осетљивих средина. Заговорници таксе виде као начин да се уведе ред услед преоптерећености дестинација, док критичари тврде да углавном служе као лак начин за повећање зараде. Како таксе утичу на развој туризма чућемо од Радомира Стојановића из Удружења туризмолга Србије.

У домаћим биосокопима од недавно се приказује филм „Биће нових лета“. Узбудљива драмедија, инспирисана истинитим догађајима, упознаје нас са члановима једне бањалучке породице која, стицајем околности, мора да проведе десет дана заробљена у стану, глумећи да је на летовању. Редитељ, сценариста и продуцент филма Гвозден Ђурић очекује да филм изазове емпатију код публике јер истражује колико далеко смо спремни да одемо да бисмо сачували идеалну слику о себи пред другима – и како се те такозване ‘беле лажи’ временом претворе у притисак који нас изнутра ломи. Да ли ће тај притисак допринети да породица Шкрбић дође до ивице распада, или ће успети да се повеже јаче него икад, питаћемо аутора филма и госта Магазина Гвоздена Ђурића.

Са вама, Јелена видић.