Хумористичка емисија
Драги слушаоци, не знам како ви, али ја стварно почињем да бринем због овог, већ хроничног мањка дрвећа у Београду. Као што смо сви учили у школи... добро, можда изузев актуелне градске власти, дрвеће је веома корисно, из много разлога. Али, један од њих, можда и кључни, којем нас нису учили, је тај што оно својим гранама и крошњама зауставља најлон-кесе, да не лете над градом као дронови апокалипсе. И тако нам дрвеће, чак и у јесен и у зиму, када није у топ-форми, чини мање суморним. Погледате кроз прозор, а на дрвету љубичасти, плави, зелени и жути украси који се вијоре на ветру као заставе прве антиеколошке државе на свету – наше Србије.
Било како било, вести попут ове за мене су со на рану: “Берлин је изгласао закон о садњи стабала: До 2040. у граду мора да их буде милион.”
Немци као да опет примењују неке старе принципе и рачунице у стилу: “За свако стабло у Београду, засадићемо стотину… хиљада”.
Ето, они су изгласали тај закон. А ми, Београђани, ми смо изгласали људе који раде на томе да до 2040. имамо два-три стабла. Можда је то нека тајна стратегија за привлачење туриста. Јер, сигурно ниједан главни град - а вероватно ни било који град на свету не може да се похвали тиме да нема ни једно једино дрво. Кампања би стварно могла да буде ефектна под слоганима “Дођите и проведите неколико дана у постапокалиптичном Београду!”, или “Нисмо богати као Дубаи, али смо и већа пустиња!”
Апелујем на све људе добре воље да се на време организујемо и направимо Музеј дрвећа у коме ћемо сачувати бар по неки платан, храст, дивљи кестен, а можда чак и орах, ако баш решимо да се бахатимо.
Знам, рећи ћете: “Али, већ имамо ботаничку башту”. И то је тачно. Међутим, у питању је велика зелена површина на доброј локацији. Зато не бих смео да гарантујем да ће заувек тако и остати.
Аутор текста: Огњен Шестић
Музички уредник: Снежана Станојевић
Коментари