Број туриста у Србији расте, дужина боравка стагнира већ десет година
Нова стратегија развоја туризма биће усвојена ускоро а туристички посленици очекују да подстакне динамику развоја привредне гране која бележи брз раст последњих десет година, када се број туриста у Србији удвостручио, са око 2,2 милиона у 2014. години до више од 4,4 милиона прошле, 2024. године. Стручњаци упозоравају да се, упркос расту броја посета, просечна дужина боравка готово не мења и остаје испод три дана. Осим природе, гастрономије и појединих манифестација, ни домаћим ни иностраним гостима не нуди се садржај који би их мотивисао да продуже боравак. Још један узрок налазе у чињеници да локалне самоуправе брину само о понуди на својој територији, док госте „границе“ не занимају јер део Србије који посећују посматрају као једну дестинацију. Шта је потребно да се промени како би Србија постала препозната као дестинација не само за кратке посете већ и дужи боравак туриста питамо директора агенције „Саветник у туризму“ Бранка Красојевића.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
У установама примарне здравствене заштите у нашој земљи раде 123 психолога, односно само два на 100.000 становника, показују подаци института Батут. Истовремено истраживање Мреже психосоцијалних иновација (ПИН) под називом „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке“, показује да се трећина становништва може сматрати психички угроженим. Стручњаци упозоравају да су самостигматизација, недостатак психолога, финансијска недоступност приватног лечења и недовољна едукација становништва о значају менталног здравља главни узроци јаза између потребе за психолошком подршком и њене доступности и приступачности. Зашто немамо довољно психолога у домовима здравља и да ли расте свест о важности очувања менталног здравља питамо Милицу Лазић из НВО Центар Срце Инфо.
Француска је, трећи пут за годину дана, у понедељак остала без владе, пошто је Себастијан Лекорни поднео оставку на функцију премијера само 27 дана након ступања на дужност. Поново се отварају бројне дилеме: да ли ће председник Макрон расписати нове парламентарне изборе, што траже и крајња десница и леви блок у Парламенту, има ли сврхе да опет именује неког премијера чијој влади би дани извесно унапред били одбројани или ће "пресећи" и расписати ванредне председничке изборе? Из Француске се јавља наша Наташа Јокић.
Са вама, Јелена Видић.
Коментари