Читај ми!

Шта су то климатски сервиси?

Не само одговор на питање из наслова, него и још много детаља у вези са климатским сервисима и њиховим функционисањем у заједницама понудио је 2. Међународни климатски фестивал Climateurope2 који је управо завршен у Београду у организацији Центра за промоцију науке. Фестивал је само део истоименог великог пројекта који финансира Европска Унија у оквиру програма Horizon Europe, а чији је циљ да развије препоруке и процедуре за стандардизацију климатских сервиса, подржавајући њихову примену у различитим друштвеним и економским секторима. Овогодишњи Climateurope2 фестивал донео је другачији приступ од класичних научних конференција комбинујући науку, уметност, интерактивне формате и радионице и створио динамичан и инклузиван простор за размену знања, искустава и идеја. Који су најважнији акценти 2. Међународног климатског фестивала чућемо од Љубице Славковић, саветнице за послове међународне сарадње у Центру за промоцију науке.

Словенија од 2026. године уводи скраћену радну недељу названу „80-90-100“ која омогућава запосленима старијим од 58 година и са најмање 35 година стажа да раде 80 одсто радног времена, примају 90 процената плате и имају 100 посто покривене доприносе. Радници ће моћи да бирају између слободног петка, продуженог викенда или шесточасовног радног дана уз договор са послодавцем. У Словенији је старосна граница за одлазак у пензију једнака и за мушкарце и за жене – 60 година живота и 40 година пензијског стажа или 65 година живота и 15 година стажа осигурања. А какве су процене оваквих предлога удружења која се боре за права радника и да ли иницијатива о скарћењу радне недеље заиста доноси бенефит будућим пензионерима? Како ће се то одразити на раднике са нижим платама? О томе је са саветником словеначке „Делавске световалнице“  (Радничког саветовалишта) Гораном Лукићем разговарала Марина Стојадиновић.

У „Магазину на Првом и о уличној уметности, с којом се већ дуго сусрећемо у јавним просторима широм света, посебно у градским срединама, и која – такође већ дуго – излази из сфере анонимности када је реч о онима који је стварају. Подсетимо да смо управо ове године у Београду били у прилици да посетимо изложбу можда и најславнијег од свих уличних уметника на свету Банксија, која је због великог интересовања била и продужавана. Понеко ће сетити и да је средином лета стигла вест да је осликан највећи мурал на свету, дужине сто и висине шест метара у чешком граду Плзену, а да је аутор Предраг Радовановић, београдски сликар, улични уметник и један од оснивача удружења Урбан Арт Те8. Управо он ће бити наш гост, па ћемо разговарати о глобалном феномену уличне уметности и његовом и раду његовог удружења чији су чланови и неки међународно признати уметници.

Са вама - Елизабета Арсеновић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом