Да ли ће Србија примати мигранте депортоване из САД?

Претходне седмице пажњу домаће јавности привукла је информација коју је пренео Блумберг, позивајући се на анонимне изворе, да је админстрација председника Доналда Трампа затражила од више земаља, међу којима је и Србија, да приме мигранте које САД планирају да депортују. Стејт департмент је накнадно кратко коментарисао да су земље балканског региона укључене у контакте у оквиру шире америчке стратегије депортације страних држављана без регулисаног статуса. Како је реч о планираној депортацији око пола милиона људи пореклом са Кубе, Хаитија, Никарагве и Венецуеле, којима ће Сједињене Америчке Државе ускратити гостопримство вест је изазвала полемику око тога да ли је такав аранжман уопште спроводив, какве би биле обавезе земаља које би примале депортоване људе и какав статус би они имали у земљама пријема. Разјашњења ћемо потражити од Радоша Ђуровића, извршног директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Бавимо се и кретањима на финансијском тржишту Србија и Европске Уније. Почетком јуна почела је примена мера НБС о „плафонирању“ камата на све слуге комерцијацлних банака. Како је наведено, циљ је да се грађани заштите од поновног могућег наглог раста каматних стопа, какав смо већ осетили претходних година. Ограничавање камата, међутим, ступа на снагу у тренутку када се, за наше тржиште најважније, кључне камате Европске централне банке снижавају осми пут за редом, те ће од 11. јуна бити ниже за додатних 0,25 процентних поена. Иако се инфлација у еврозони смирује спорије од очекиваног, камате се спуштају како би се олакшало задуживање привреде и потрошача пошто трговински рат који намеће Трампова администрација прети да додатно успори раст, објашњавају стручњаци. Како ће ограничавање камата утицати на клијенте а како на пословне банке у Србији питамо финансијског консултанта Владимира Васића.

У данашњем Магазину упознаћемо вас са Наташом Петровић из Алексинца, женом која мења стварност ромских девојчица. Као председница Удружења Ромкиња „Нада“, годинама се бори против раних бракова и за право девојчица на образовање. Она је и педагошка асистенткиња, али и фудбалска суткиња а обучена је и за рад на багеру. У разговору са Горданом Нешовић открива највеће проблеме са којима се суочавају ромске девојчице али и дели своју инспиративну личну причу.

Са Вама, Јелена Видић.