Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду

“Колико се данас пише, публикује и нуди на читање, то је грех                  достојан једног прстена у паклу Дантеову. Да ли се варамо? Чини нам се да је у целом свету... огромна продукција духа која кроз перо иде на хартију; и да је страховита несразмера између те продукције и дејствовања духова која би кроз јаке личности                  ишла непосредно у људе и живот. Мислимо, с једне стране, на људе који целом својом личношћу подупиру и хране један талент у себи; и, с друге стране, на оне који све, евентуално и талент, приносе непосредним функцијама целе своје личности међу                  људима. Они први су... амбициозни, који верују да је неки идеал баш у њих ушао и да је постижив из њих. Ти људи, све што раде, раде са крајњим циљем да у име оног  талента постану изузетни. Они други су... од сасвим друге лозе: они носе осећање да човек   не може имати потпуно доживљене неке вредности само у себи; они стављају идеал ван себе, у општост или још даље; ти људи изграђују у себи не једновалентну личност, него једновалентност свога и општих идеала...”