недеља, 05. феб 2023, 10:05
Сомборске приче
Да смо се нашли, пре више милиона година, на месту где бележимо нашу данашњу причу, били бисмо на дну мора, Панонског. Тачно на дну. Мора, у околини Сомбора, одавно нема, али се дан данас проналазе неке ситне шкољке или пужићи, уобичајени житељи дубоких морских станишта. Претпоставља се да је повлачење Панонског мора оставило за собом влажно мочварно земљиште које је у прошлости било велики проблем за некадашње становнике Сомбора. Управо у тој чињеници леже разлози због којих се у прошлим вековима, у више наврата, радило на исушивању земљишта и озелењавању града. Тако Сомбор данас, осим што је по природи ствари познат као Раванград, зову и Зеленград, кажу најзеленији у нашој земљи и региону.
У овој причи реч је о природним одликама Сомборског краја. О водама - поменутом Панонском мору, незаобилазном Дунаву, Великом бачком каналу, артершким бунарима, и, о зеленилу и дрвећу које је засађено у километрима дугим дрворедима крај путева, у многобројним парковима и околним излетиштима. Најпознатији је по бођошу, високом листопадном дрвету из породице брестова, донетим почетком двадесетог века чак из долине Мисисипија, па га Сомборци зову још и американска трешња, због препознатљивих бобица на мађарском - бођош, па ето и објашњења о локалном називу овог дрвета које је данас знамен града.
О природним карактеристикама места на којем се Сомбор налази и променама којима су људи побољшавали сопствено окружење говори нам публициста и завичајни историчар, Милан Степановић.
Причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари