Да ли су глобални радници имуни на глобалне сукобе?

Рад на дигиталним платформама представља извор прихода за милионе људи у свету. Наша земља је и даље у самом врху по броју онлајн фриленсера у односу на број становника. Без обзира на чињеницу да већина њих углавном добро зарађује, истовремено се суочава и са великим бројем изазова због нерегулисаног радног статуса и ризичних услова рада. Рат у Украјини додатно је отворио питања да ли ће се, у случају да се сукоби наставе, послодавци окренути другим тржиштима; да ли би то могло довести до промена и у понуди и тражњи за радом платформских радника? Наша саговорница је Бранка Анђелковић, директорка Центра за истраживање јавних политика који је представио најновине истраживање о томе да ли су глобални радници имуни на глобалне сукобе.

Последњих недеља, иако невољно, западни медији и аналитичари почели су да пишу о спором али неумитном напредовању руске армије на истоку Украјине. У немачком Велту се могло прочитати да је, после почетне еуфорије да би Украјина могла да добије рат или чак протера Русе из целе Украјине, она на путу пораза. Може ли најновија одлука америчког председника Бајдена да, после доста оклевања, одобри да се Украјини доставе мобилни артиљеријски ракетни системи, прецизно оружје које може да погоди циљеве удаљене и до 80 километара да преокрене ситуацију на украјинском ратишту и како би Москва могла да одговори у том случају? О томе је са дипломатом у пензији Срећком Ђукићем разговарала Јелена Видић.

Дунав је и даље највише загађен на нашем делу тока, уз оне у Румунији и Бугарској. Истраживања аустријских научника већ неколико пута упозоравају да је ситуација посебно критична у Београду и већим градовима. Због свакодневног изливања фекалија у реку, бележи се високо присуство бактерије ешерихије коли која може да наштети здрављу људи. Какве опасности, нарочито у летњим данима може донети купање у загађеним деловима реке? Колико дуго се могу апсорбовати штетне материје у водотоковима? Која су могућа решења и када се очекује њихова реализација? То су нека од питања за Игора Јездимировића из „Инжењера заштите животне средине" који ће нам се директно укључити из Минхена са једног од водећих светских сајмова из области екологије, ИФИТ сајма.

На крајњем истоку Србије, двадесетак километара јужно од Неготина, у близини српско-бугарске границе налазе се на далеко по вину чувене Рајачке пимнице, винско село окружено пространим виноградима који вековима дају благотворно грожђе и вино. Недалеко одатле је и археолошки локалитет Феликс Ромулијана који је од 2007.године под заштитом УНЕСКА. У организацији Привредне коморе Србије и Удружења младих са Рајачких пимница одржано је дводневно упознавање културно-историјског наслеђа, гастрономске понуде, винског и туристичког потенцијала источне Србије. Представници Привредне коморе, туристичких агенција и медијских кућа обишли су Голубац, Неготин, Рогљево, Смедовац, Рајачке пимнице, Зајечар и археолошки локалитет Феликс Ромулијана. На овом путовању био је и Александар Миливојевић.

Уредник и водитељ Дијана Иванов Кадић.