Забавник

Једна од најзначајнијих европских глумица, звезда италијанског неореализма на филму 50-их и 60-их година прошлог века, Ана Мањани, о себи је казала:

- Не знам да ли сам глумица, велика глумица или велика уметница. Не знам да ли сам способна за глуму. У себи имам много ликова, много жена, две хиљаде жена - само имам потребу да их сретнем. Требало је да се родим као сељанка у околини Рима, да родим тринаестеро деце и да ме муж ишамара чим отворим уста да нешто кажем. Тако нешто би било у складу са мојом природом. Тако је требало да урадим, а ја сам почела да глумим, постала сам Ана Мањани и заувек остала несрећна...

Композиција Перија Кома "Тетовирана ружа" коју слушамо после приче о италијанској глумици Ани Мањани, написана је као промотивна за филм истог назива о коме смо већ причали, али се у филму није чула. Међутим, плоча с овом песмом била је једна од најпродаванијих компаније RCA Victor за коју је снимао Пери Комо, а нама је то био повод да прелистамо 18. број магазина "Џубокс" из 1967. године, где је у рубрици ЗЛАТНИ ГЛАСОВИ на врху стране писало - БЕРБЕРИН ПОЗНАТИЈИ ОД ФИГАРА...

Тањир је као члан породице.

Има своје место у кући и зна свој ред за излажење, показивање и прање. Некад је богат, некад сиромашан. Као и они који га пуне.

Учествује у породичним весељима и жалостима.

Може да има и своју породицу, која се лагано осипа, па кад тањир сасвим остари, не може да му се нађе ни шара ни пар.  

Има тањира који се никад не износе, него се само показују.

То су они плави, кобалтни, са златним рубом и постољем које нико млађи од пола века не уме из прве да намести. Они су тањири - манекени. Живе у витринама и на зидовима. А плехани станују у бакиним кухињама и миришу на сочиво, капаму и ајмокац.

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић