Бројне парафискалне дажбине терају привреднике у сиву зону

Пре недељу дана Србија је добила први Центар за секвенцирање генома и биоинформатику. Огроман значај имаће управо у борби против Ковида 19, јер ће омогућити да непосредно пратимо све мутације вируса у нашој земљи. Применом високе технологије помериће и многе границе у биомедицинским истраживањима. Зашто је још важно што смо добили овакав центар и шта ће све у њему моћи да се ради сазнаћемо од директорке Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Јелене Беговић.

У Србији годишње настаје око 5 000 тона медицинског отпада. Током пандемије та количина је, према неким проценама, увећана за 40 одсто. Систем његовог збрињавања није ефекасно решен те су нам контејнери пуни одбачених маски и рукавица. Запажа се и да велике количине тога заврше у природи и тако опасно угрожавају здраво окружење. Како одговорно и безбедно управљати инфективним отпадом тема је о којој ћемо разговарати са Игором Јездимировићем, председником Управног одбора "Инжењера заштите животне средине" из Новог Сада.

Привредници и грађани у Србији плаћају стотине парафискалних дажбина, а за већину и не знају која је њихова сврха. Обесхрабрује чињеница да се њихов број повећава, а једна од последица је бежање привредника у сиве токове. Излаз из парафискалне зоне понудио је двогодишњи Пројекат реформе непореских дажбина, који је пре неколико дана окончан представљањем Регистра непореских намета. Тим поводом саговорница нам је Јелена Ранчић, пројектни менаџер НАЛЕД-а , који је један од реализатора пројекта.

Са вама Оливера Стајић.