недеља, 30.05.2021, 09:05 -> 18:39
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
štampajПарк природе Стара Тиса код Бисерног острва - мртваја која живи
Био је крај фебруара 2020. Далеко од тога да сви ми нисмо већ били чули да је нови вирус са истока планете почео да се шири и по европском континенту, али смо и даље – многи – наивно веровали, надали се, да ће некако волшебно баш нас заобићи… Сада већ добро знамо да није било тако и дуго живимо потпуно другачији живот у односу на онај пре пандемије…
Али, док нам се корона прикрадала (или можда већ била међу нама, само још није била показала своје опако лице), ми смо се отиснуле на још једно наше „којекуда" путовање - по Војводини, прецизније по Бачкој, и једна од последњих станица била нам је Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва. У називу парка безмало свака реч буди знатижељу и изазива узбуђење.
Тиса - најдужа притока Дунава, која настаје у Украјини, на Карпатима, спајањем Беле и Црне Тисе, као брза планинска река са највећим падом у Европи. Пролази затим кроз Словачку, Румунију, Мађарску и Србију да би се код код Старог Сланкамена улила у Дунав. Својим током кроз нашу земљу спојила је сва „три срца јуначка" - и Банат и Бачку, а ушћем је додирнула и Срем.
Још нешто у биографији Тисе важно је за нашу данашњу причу - недостатак језера у области Карпата утиче на то да су варијације нивоа воде те реке изузетно велике, отуда и три годишња поплавна периода. Трпећи такву ћуд Тисе, аустријске и аустроугарске власти су између 1846. и 1880, организовале регулацију тока реке, скратиле јој дужину за 450 километара и саградиле највећи систем заштите од поплава у Европи.
Тако смо и ми добили Стару Тису, највећи регулисани меандар који је 1858. одвојен од Тисе. Настала је мртваја, касније плодна земља, коју ће народ - каже се - баш због тога назвати Бисерно острво. Парк природе, који обухвата и копно и воду, простире се на површини од 391 хектара од чега је мањи део у режиму заштите Другог, а већи припада Трећем степену заштите Републике Србије као значајно природно добро.
Циљ заштите је очување површина које пружају уточиште многим биљним и животињским врстама које лако могу нестати са тог подручја. Најзначајнија вредност парка је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије.
О Парку природе Стара Тиса код Бисерног острва стара се Јавно предузеће „Комуналац" у Бечеју, којима смо се и обратиле за причу о њему. А они су нас упутили на чуваре парка, Атилу Ханака, Зорана Давидовца и Слободана Бацковића, јер - ко ће боље од њих који су даноноћно на терену знати и да каже и да покаже блага природе са којом живе.
Причу забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари