Гости из прошлости

Редитељи Марсел Карне, Жан Реноар и Жилијен Дививије остали би без протагонисте својих најпознатијих остварења, шушкало би се о прекој нарави других глумаца, Павла Вуисића не би имали с ким да упореде. . Марлен Дитрих би имала само једну велику љубав у животу, а уздаси многих Францускиња испред великог платна били би упућени неком  другом глумцу.. Француска морнарица би у Другом светском рату можда  бројала члана мање. Место где се састају две улице у 18. арондисману, на Монмартру, у Паризу, носило би туђе име. Орден Легије части за допринос националном филму стајао би на туђем реверу, а млади глумци се не би дичили наградом названом по њему. Када би се десило да у 21. веку не постоји сачуван ниједан дигитални траг његовог постојања, и данас бисте од љубитеља седме уметности чули да је то један од највећих француских  глумаца прошлог столећа. У „Госте из прошлости"  стиже нам Жан Габен.

По речима чувеног филмског критичара британског листа "Обзервер", Филипа Френча, Жан Габен је  у себи носио спој  виртуозности глумачких великана Џејмса Кегнија, Едварда Џи Робинсона, Хемфрија Богарта и Спенсера Трасија. Није био "леп као филмски глумац"; изгледао је народски, здепасто, а глумачку изражајност постизао је, чинило се, не глумећи. Сарађивао је с најбољим француским редитељима свог времена и које год да је улоге добијао, обликовао их је као уверљиве судбине несавладиве пред трагичним поразом. И данас се за Жана Габена каже да је Француска - он сам, јер се у његовим улогама види прави француски дух, са њима је обичан свет увек могао да се поистовети.

Текст приредила: Милица Ђилас