Српски на српском

Пре неки дан сачекала сам своју колегиницу Милицу после посла како бисмо се заједно вратиле кући. Угледала сам је како ужурбано иде ка мени, али одмах сам приметила да се није преобула, јер су се на њеним ногама белеле кломпе.

- Извини што си ме чекала - казала је. Стално касним, јел сам страшно заборавна у последње време. Заборавила сам да предам извештај, замисли!

- Ма какав извештај! А ципеле? Где су ти ципеле?

- Оооо! - лупила се по челу. Јер је то могуће?! Јутрос сам од куће пошла са виклером на главу. Боже! А ја видим сви ме нешто чудно гледају. Ју, ју, ју!

Док смо се слатко смејале, пролетело ми је кроз главу да је моја драга колегиница такође заборавила и на нека правописна правила. Немогуће је да је побркала јер и је л', јер сам сигурна да је нехотице само заменила места ових речи. Сигурно јој је у глави остало неко, макар школско, знање о правилној употреби падежа, иако јој је на глави стајао виклер. Сем тога, нашла се у овим смешним ситуацијама, јер је помало заборавна, али и зато што је стално у некој журби, је л' да?

Аутор текста - Катарина Стојановић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмска уметница: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић