недеља, 02.04.2017, 09:05 -> 17:15
Којекуда
Надморска висина – 104 метра. Смештен између обронака Фрушке горе и Дунава на северу и Саве на југу. Винородан и житородан. Оивичен са чак седам граничних прелаза. Далеко најпознатији по свом славном суграђанину, који ипак у њему НИЈЕ рођен, сликару Сави Шумановићу.
Шид. Град и општина у Срему. Не старији од 300-тинак година, иако има назнака да је на истом месту некакво насеље постојало и век раније. А нашао се и по који римски саркофаг, добро очуван у плодној сремској равници.
Како то почесто бива, има више теорија о томе чему Шид дугује своје кратко и необично име. Према једној, поток око којег је никло прво насеље назван је Шидина, према некадашњој речи за густу шикару којом је био обрастао - „сита", па је - кажу - и прво име Шида било - Сит. Друга претпоставка говори како је преко тог потока, још за време Римљана, био изграђен мост, а како се на мађарском мост каже „хид" - то се верује да би, можда, баш по томе могло бити да је сремска варош добила име.
Трећу верзију чули смо од нашег „којекуда" у Шиду домаћина, новинара и хроничаара родног града, Радивоја Лазића. Он каже да се верује да је Шид назван по немачкој речи „шилд" што значи „штит", јер се налазио као једна од првих - или последњих - тачака на великом простору некадашње Војне границе, направљене да би од Турака штитила западну европску цивилизацију.
Граница некад, граница данас, и зато - место великог промета и људи различитих нација и вера, робе и идеја са свих страна света, због чега је и растао и страдао, Шид живи у складу са том и таквом судбином. И сремачком, војвођанском филозофијом - само мирно и лагано, ситно као вез тамбурице и, једнако као то, у бескрај.
Жицу тог веза и нит те приче ухватиле, као и увек, Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари