Српски на српском

Јоца је од деде чуо, па је после и сам говорио:

- Боље је чуваркућа на кући, него два пса пред кућом.

Зато је Јоца чуваркуће скупљао, множио их и другима поклањао.

Тамо где други понесе цвеће, флашу ракије, ратлук или шећер у коцкама, он даје чуваркућу. Неће ни деци бомбоне да купи, слађе ће им бити да уво полече или да виде како се свако време подноси и како са свачим и свугде може да се живи. И на крову, и у шерпи, и у лавору. Васпитна биљка и за децу и за маторе. Први да науче, други да се подсете.

Чуваркућа чува кућу и од грома. Зато је мећу на кров.

Па Јоца кад год види кров без чуваркуће, то му дође ко, Боже прости, неко светогрђе, па запати нову у старој шерпи, и носи. И не мора да зна људе. Покуца, дâ шта има, неки се захвале, неки се чуде ал` га свакад сврате да поседе и попричају. Ваља се, донео им и разбибригу и пазикућу.

Види Јоца, важно је да о некоме бринеш, и да он то зна; тако га обавежеш да твоју бригу не запусти. Онда чуваркућа буја и на оном крову до којег Јоцин поглед не допире. И кудикамо даље.

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић