четвртак, 30. јун 2016, 10:55
Српски на српском
У једној од прошлих емисија говорили смо о писању назива за верску, расну, антрополошку, идеолошко-политичку, стручну и професионалну припадност, али ништа нисмо рекли о томе шта се у писању дешава када је нечија припадност везана за име неког историјског догађаја, одређеног покрета или организације, на пример – солунац, голооточанин, шпанац, болоњац, фулбрајтовац... или ако је реч о навијачима – делије, гробари, тифози... да ли се ти називи пишу малим или великим словом?
Приметила сам да се у последње време наводници све више користе као вербални или, боље рећи, немушти знак у разговору. То вам је оно кад саговорник својим речима даје значење супротно од уобичајеног, па почне да маше рукама и у ваздуху прстима исписује наводнике. Само што ти наводници, иако понекад изгледају симпатично, уопште нису наши. Они наши, правописни, другачије изгледају, а то мало ко поштује, и кад пише и кад млатара рукама...
Ако су наши наводници прво доњи па горњи, то значи да ми не само да не умемо да пишемо, него не умемо ни рукама правописно да млатарамо! И нека ми нико не каже да су ти наводници „по новом", јер се сећам како смо их у школи писали - доле па горе. Занима ме само да ли слова писана италиком тј. курзивом, могу да замене наводнике?
Драмска уметница: Јадранка Селец
Аутор и уредник: Мирјана Блажић
Коментари