Српски на српском

„У Бањој Луци свечано је отворена обновљена Ферхат-пашина џамија, у народу познатија и као Ферхадија. Био је то дан радости за све грађане Бање Луке, оних који се Бањом Луком поносе и који Бању Луку и њену историју поштују. Добродошлицу званицама упутио је муфтија бањалучки, који је истакао да је отварање обновљене Ферхадије велики дан за Бању Луку, за суживот, толеранцију и мир.”

И да не наводим даље како су новинари извештавали о том догађају, јер хоћу да питам зашто једни говоре - у Бањој Луци, а други - у Бањалуци? На званичном сајту града и универзитета, Бања Лука се пише одвојено и свака се реч мења по падежима, а у нашој штампи и на интернету, Бањалука се наводи као једна реч, и тако се и мења...

Навикла сам да кажем - у Бањалуци, али кад изговорим - у Бањој Луци као да сам проговорила у неком прошлом времену. Звучи некако архаично и свечано. Такво је било и обраћање реис-ул-улеме Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, који је на свечаном отварању Ферхадије рекао и да муслимани, православци, католици и Јевреји заједно с другим грађанима могу и треба да граде заједничку кућу мира на тлу Европе. А у кући језика, коју час градимо, час разграђујемо, па опет састављамо, називи који означавају верску и етничку припадност пишу се малим или великим почетним словом?

Драмска уметница - Јадранка Селец

Аутор и уредник - Мирјана Блажић

Слика са насловне стране преузета са: radioilijas.ba