Српски на српском

Пре неки дан у поштанском сандучету нашла сам флајер којим се рекламира један интернет портал. Словима разноврсних боја писало је: „Пре него што се региструјете, треба да прихватите услове и обавезе уговора. Посетиоц портала је лице које није регистровани корисник портала, било да се ради о појединцу, агенцији или компанији. Даваоц услуга је фирма са којом сарађујемо. Остале информације добићете онда када постанете наш регистровани члан.” Остале информације ми нису потребне, јер нити сам ја посетиоц портала, а ни та фирма не може да буде даваоц услуга...

Неколико дана касније, међу хрпом различитих флајера, поново сам угледала онај исти који рекламира интернет портал. Помислих, мора да постоји још нешто што ми је промакло. На полеђини шареног папирића великим словима писало је: „Ако се региструјете, имате сво наше време на располагању!" Имаћу сво ваше време, не, хвала лепо, не бих да вам одузимам сво време, кад видим колико сте времена посветили погрешном писању флајера...

Када сам прегледала пошту, одлучила сам да се мало прошетам. На улазним вратима зграде затекла сам обавештење: „Очевидци смо да се свакога дана, испред улазних врата могу видети отпатци хране! Иако сте добронамерни, јер храну остављате псима-луталицама, молим Вас да то више не чините због могуће заразе!" Ипак, мислим да смо ми очевици, а не очевидци и да остају отпаци, а не отпадци хране.

Аутор текста: Жељка Јовановић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмска уметница: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић