Српски на српском

Нестаће, изумреће, српског језика више неће бити, неће бити ни књига на српском, ни часописа, ни жуте штампе... добро, то и није нека штета, али неће бити ни уџбеника ни професора српског, неће бити ни лектора јер неће бити ни писаца који пишу на српском, и о господе боже, неће више бити ни језичких грешака! Сви ћемо намах занемети и проговорићемо и прописати поново на... немам појма ком језику…

Ето колико су ме наплашили они који понављају како свакога дана по један мали језик нестане. И шта бива са тим људима који остану без језика, је л' занеме? Можда језик остане без људи, или то језичко нестајање више личи на онај одвратни оглед са кувањем жабе. Мора да је тако било са нашим старословенским. Миц по миц, редакција ова, редакција она, српскословенски, рускословенски, славеносрпски и ко данас осим филолога зна да чита на старословенском?

Е па не дам! Људима упадам у реч, правим језичке сачекуше на интернет-форумима, зовем редакције, пишем новинарима, исправљам све око себе и ... шта сам по занимању... како шта сам, па чувар српског језика и писма са јаком основом, тј са основном школом. Шта ћу кад се само тамо учи граматика!

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић