У средишту пажње

Може ли Србија у сарадњи са другим државама да добије климатску битку како би се штете минимизирале ? Да ли ће превагнути апели научне заједнице да се смањи емитовање гасова стаклене баште и глобално загревање - или профит?

Стручњаци упозоравају да се на територији Србије може очекивати пораст температуре од 0,5 до 1,5 Ц до 2030. године ако се настави глобално емитовање гасова стаклене баште као и до сада. Уколико се не примене припремљене мере прилагођавања  на климатске промене може се очекивати смањење производње кукуруза од 58 одсто, а у зависности од региона, потенцијално смањење приноса пшенице износиће до 16 процената. То су само неки од података из Студије наших стручњака о процени погођености и мерама прилагођавања на нове климатске услове који су недавно представљени на дводневној међународној конференцији у Београду.

Када је у јуну Србија поднела свој национални план смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште била је међу првих десет у свету. До сада је 147 земаља објавило своје стратегије, што представља 85 одсто емитера штетних гасова.

Климатске промене су глобалне, немају границе зато је важно да одлуку донесу све земље.У Паризу ће крајем године бити одржана кључна конференција Уједињених нација о климатским променама са надом да ће на њој бити постигнут договор. Сви се надају да ће из главног града Француске у децембру стићи добре вести! А какве ће бити - зависи од свих нас!

Гости емисије У средишту пажње су: доцент др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета, Данијела Божанић, шеф одсека за климатске промене у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Мирослав Тадић, портфолио менаџер за климатске промене Програма УН за развој УНДП.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

Радио Београд 1, 17.05

Извор слике с насловне стране: bulletin.us.com