недеља, 04.10.2015, 09:05 -> 08:53
Којекуда
Дванаест километара северно од Кикинде, сместило се село Мокрин, једно од највећих у Банату. Цео овај крај је богат нафтом и природним гасом. Стога се око села дижу торњеви бушотина, па на моменте може да се стекне утисак како је Мокрин у Тексасу. Ипак, питоми пејзаж недвосмислено указује да је реч о „лалинском” крају.
Мокрин је познат и по својим винима, лиснатом сиру, шункама, штрудлама и тамбурашима, а у близини се налазе резервати природе и читаво подручје је познато по разноликим биљним врстама и стаништима ретких птица.
Једног летњег дана, седећи на клупама у "дебелој" хладовини, у центру села, слушале смо причу о животу људи, о проблемима и предностима које препознају, али, и о томе по чему су надалеко чувени - а то су, свакако, гускови, ускршња јаја, резерват природе који је станиште беле дропље, и - најзад - велики песник Мика Антић, рођени Мокринчанин.
Причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 09.05
Слика са насловне стране преузета са сајта mokrin.net
Коментари