Српски на српском

Што смо ми неки недоказан народ... тако се некад говорило за оне којима је нешто немогуће доказати, па терају по свом, иако се сви упиру да им објасне да нису у праву. Ево, на пример, како ја да објасним обичном свету да новине имају само множину, кад један колумниста наших угледних дневних новина пише – у нашој новини?

И пиљари и доктори економских наука упорно тргују робама, а не робом; а како читам у новинама, стручњаци за исхрану препоручују јогурте који побољшавају пробаву, а забрањују шећере, со и бела брашна. А на сајту једног произвођача брашна пише: "У зависности од величине честица, разликујемо мека брашна, оштра брашна и крупицу." Откуд сад јогурт, шећер и брашно имају множину?

Знао сам да градивне именице немају множину! Али, никако пријатељима нисам успео да објасним како да градивне именице разликују од заједничких, које имају облике множине. Кажу, ако је тако, зашто се на телевизији рекламирају боје, лакови и лепкови? Толико су ме изнервирали са тим лепковима да сам отишао у библиотеку и тражио да ми дају и Правопис и Речник српског језика, да видим шта тамо пише. И баш сам имао шта и да видим! У Правопису не пише ништа, а у Речнику именица лепак има множину!

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић