Српски на српском

Јуче у градском превозу случајно гурнух једног господина. Возач је нагло укочио и није било начина да га избегнем. Наравно, учтиво сам се извинио, али то изгледа није било довољно. Он ми оштрим тоном рече: "Забога, пазите мало!" Казао сам му да није било намерно и да сам се извинио, а он ће мало смиреније: "У реду је. И нисте се извинили, већ извинули. Следећи пут обратите пажњу на то како говорите и како се возите."

Поред тога што је господин, којег нисам гурнуо својом кривицом, био нељубазан, још је хтео и граматички да ме исправи. Е, па није био у праву! Чак штавише, био је арогантан. Хм, само мало, па не могу да кажем и чак и штавише, или могу?

Био је то заиста напоран и дуг дан. Свуда је гужва, сви некуда журе, помало су и нервозни... За мене је право разочарење што господин у аутобусу није показао ни мало разумевања. Или се каже - разочарање, јер нисам разочарен, него разочаран?

Аутор текста: Биљана Филиповић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)
Драмски уметник: Феђа Стојановић

Радио Београд 1, 10.55