Којекуда

Ако се ових дана, па све до краја јуна, затекнете у Горњем Милановцу, никако немојте да пропустите да посетите Модерну галерију Културног центра, јер ћете бити у прилици да видите изложбу јединствену у свету – малу, а велику у сваком смислу те речи.

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Међународни бијенале уметности минијатуре, а управо је отворен дванаести, у градић под Рудником сваке друге године доведе уметнике са свих континената и њихове радове. Овај пут их је бројем пет стотина двадесет и шест из двадесет и осам земаља света са осам стотина двадесет и осам радова, који - без обзира у којој техници су рађени - не смеју бити димензија већих од десет пута десет центиметара! Замислите: мала уља на платну, мале аквареле, пастеле, графике, фотографије, али и малу керамику, скулптуре, фреске, батик....

Модерна галерија Културног центра у Горњем Милановцу сваке друге године окити своје зидове минијатурним уметничким делима као значкама чија се лепота распрсне о оку посетиоца тек када им приђе веома близу. И тако већ четврт века, од 1989. када је организован Први, тада југославенски, бијенале минијатурне уметности, према идеји сликара Милана Милетића, а после његовог повратка са сличне изложбе у Торонту.

Има, дакле, сличних изложби у свету, али не на много места и свакако не на овакав начин - да представљају баш све области ликовног и примењеног стваралаштва. О томе нам је причао, са много поноса и посвећења, историчар уметности и уредник ликовног програма Културног центра у Горњем Милановцу, Радош Гачић. И то још пре две године, када смо се "којекуда" тамо срели, док су зидове галерије још увек красиле минијатуре са тада управо завршеног 11. бијенала.

Од њега смо чуле и да збирка минијатура из целог света, које су остале као поклон граду после свих претходних бијенала, већ броји више од хиљаду и петсто експоната те да се озбиљно разматра оснивање Музеја минијатурне уметности. Леп је и податак да, после двадесет и пет година излагања светских минијатуриста, практично нема милановачког дома који нема макар једно дело у сопственој колекцији, јер - мала уметност није скупа, иако је и те како вредна.

Причао нам је Радош Гачић и о ликовном животу уопште у Горњем Милановцу и има ту нешто што је такође вредно забележити. У тој малој српској општини - и попут многих других, нажалост, све мањој - има више од двадесет академских сликара, више од шездесет оних са вишом школом и више од сто ликовних аматера. Зато не чуди да има још уметничких манифестација - ликовна колонија "Мина Вукомановић - Караџић" у Савинцу, па и филмски фестивал "Кратка форма"...

О свему томе слушаћете "којекуда" данас на таласима Радио Београда 1 у још једној причи коју су забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 08.05

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом