Таласање - Шетња

Годишње би на радио-терапију могло да оде око пет сторина пацијената. Тако би биле смањене листе чекања у Србији, јер бањалучки Радиотерапијски центар има неискоришћене капацитете, а поседује три најсавременија акцелератора којима се третирају само оболела места док је околно ткиво заштићено од зрачења. Још више детаља, чућете у рубрици наше новинарке Марине Стојадиновић, која је недавно посетила бањалучки Клинички центар.

Четврти међународни фестивал зелене културе „Green Fest", са поднасловом "Четири боје - зелено" почиње данас и траје до петка, 15. новембра у Дому омладине Београда. Ревијални и такмичарски филмови, изложбе фотографија, зелени иновативни производи, иницијативе и технологије, креативне радионице, дебате, предавања и још много интересантних садржаја, део су фестивала „Green Fest", који - како најављују организатори - жели да покрене зелени талас добрих промена у друштву. Наш гост је Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине, који, уз многобројне организације и компаније, приређује овај еколошки фестивал.

Рударско насеље на Ртњу почело је да се гради с отварањем рудника каменог угља 1902. године, који је био у поседу породице Самуила Минха. Рудник је процват доживео између два светска рата, када је запошљавао око шест стотина радника и имао лепе, простране рударске куће, Соколски дом, башту са сто педесет врста дрвећа и украсног шибља, приватну школу са шездесет полазника, амбуланту, продавнице, биоскоп, затим жичару, пругу, парну централу, многобројне радионице...

Власничка породица Јеврејина Самуила Минха (оснивача и чувене параћинске фабрике штофа), године 1922., Захваљујући савременом рударењу, рудник висококвалитетног угља на Ртњу, почетком двадесетих година прошлог века учествовао је са десет до петнаест посто у укупној производњи угља у Србији. Рудник је одлично радио и када је у њему обновљена производња после Другог светског рата, све до 1967. када је конзервиран. Ипак, већ осамнаест година почетком септембра у сада напуштено рударско насеље на Ртњу, враћају деца рудара у пензији и још по који живи сведок, радник, рудар, који не желе да преспусте забораву када се тамо лепо и радило и живело. Међу њима је и бољевачки поштар, син мајстора из ртањског рудника, Драгиша Дамјановић са којим је разговарао наш дугогодишњи дописник Радослав Миладиновић.

Уредник и водитељ Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 10.05